Istorijat

Prve godine rada

U toku prve tri godine rada, Dečja klinika bila je smeštena u privatnoj zgradi u Ulici kneza Miloša i raspolagala je sa četiri prostorije, u koje su bile smeštene dečja ambulanta, laboratorija i biblioteka.

Ležećih bolesnika nije bilo, a predavanja za studente održavana su u amfiteatrima drugih institucija.

Zauzimanjem prof. dr Ambrožića, Dečja klinika je 1928. godine dobila svoje nove privremene prostorije u zgradi Zavoda za zdravstvenu zaštitu majke i dece, čiji je upravnik bio sam prof. dr Ambrožić.

U toj novoizgrađenoj drvenoj baraci, pored ambulante, tri lekarske sobe za pregled i rendgena, klinika je raspolagala i sa tri sobe sa 25 kreveta za ležeće bolesnike, kao i učionicom za nastavu.

U ambulantnim prostorijama takođe je bio smešten prvi Dečji dispanzer u Beogradu, čiji je šef bila dr Smilja Kostić-Joksić.

Već 1930. godine Klinici je bio priključen i Dom materinskog udruženja, izgrađen u Ulici vojvode Milenka. Kao prvi rukovodilac ovog Doma bio je imenovan docent dr Uroš Ružič ić.

Razvoj pedijatrijske službe

Delokrug medicinskog rada i stručnog rukovođenja prof. dr Ambrožića obuhvatao je i odeljenje novorođene dece na Ginekološko-akušerskoj klinici, kao i Dečji dispanzer u Brankovoj ulici, Opštinsko savetovalište za decu na Čukarici i Radničko obdanište za odojčad i malu decu u Ulici Miloša Pocerca.

Na taj način prof. dr Ambrožić je preko svojih saradnika ostvario jedinstvenu službu socijalne, preventivne i kliničke pedijatrije.

Prvi lekari tadašnje Pedijatrijske klinike i saradnici prof. dr Ambrožića bili su, pored pomenutih: dr Milivoje Sarvan, kao šef Ambulante, dr Jovanka Žujović i dr Borivoj Tasovac, kao asistenti klinike, dr Žika Marković, dr Vlastimir Ivković i dr Stanija Pavlović, kao lekari Zavoda za zaštitu majke i dece.

Početak dečje hirurgije

Prvo odeljenje dečje hirurgije otvoreno je 1924. godine u okviru Opšte državne bolnice. Osnivač ovog odeljenja bio je dr Dimitrije Jovčić, francuski đak i prvi školovani dečji hirurg u Srbiji.

Prof. dr Ambrožić je veoma brzo shvatio da je razvoj pedijatrije usko vezan za razvoj dečje hirurgije. Njegovom zaslugom počela je izgradnja nove Dečje klinike sa 180 postelja za bolesnike, od kojih je 80 bilo namenjeno za odeljenje dečje hirurgije.

Drugi svetski rat

Početkom 1941. godine započet je rad u ambulanti na jednom od odeljenja nove Dečje klinike, koja je očekivala dobijanje inventara za naknadno otvaranje ostalih odeljenja.

Dalji razvoj Klinike prekinuo je Drugi svetski rat. Aprila 1941. godine zgrada Klinike bila je teško oštećena u bombardovanju, ali je nakon tri meseca osposobljena za rad.

Pedijatrijska klinika zadržala je samo jedno odeljenje od 35 kreveta, ambulantu, dispanzer i savetovalište za odojčad.

Ostali prostor ustupljen je Ginekološko-akušerskoj klinici, Prvoj i Drugoj internoj i Propedevtičkoj klinici, čije su zgrade ostale razorene.

Posleratni razvoj

Po završetku rata za upravnika Pedijatrijske klinike ponovo je postavljen prof. dr Matija Ambrožić, a svi njegovi raniji saradnici vratili su se na svoje ranije poslove.

Oštećena zgrada ubrzo je bila osposobljena za rad. Posteljni fond Klinike povećan je na 90 kreveta, a 1947. godine na 125 kreveta, sa tri stacionarna odeljenja.

U to vreme otvorene su hematološka i biohemijska laboratorija, uređena je apoteka Klinike, a kasnije i laboratorija za bakteriološka ispitivanja.

Preuređene su bolesnička, dijetetska i mlečna kuhinja, kao i rendgen kabinet.

Tokom 1947. godine, prema ranije načinjenom planu, Dečja hirurška klinika preseljena je u zgradu Pedijatrijske klinike. Upravnik je bio profesor dr Dimitrije Jovčić.

Prvi put u istoriji srpske medicine pedijatrija i dečja hirurgija bile su pod istim krovom.

Već 1948. godine dečja hirurgija uvrštena je u nastavni program redovnih studija u okviru predmeta hirurgija, i to najpre na Katedri za pedijatriju, da bi od 1962. godine do danas bila deo Katedre za hirurgiju.

Hirurška klinika imala je odgovarajući broj postelja, dve operacione sale i ambulantu.

Obnova i proširenje

Od 1960. godine, posle penzionisanja prof. dr Matije Ambrožića, upravnik Univerzitetske dečje klinike postaje prof. dr Borivoje Tasovac, a šef Katedre za pedijatriju prof. dr Uroš Ružič ić.

Zgrada Dečjih klinika, uz materijalnu pomoć Izvršnog veća SR Srbije i Univerziteta u Beogradu, renovirana je 1960–1961. godine.

Broj postelja ponovo je povećan na 174 na pedijatriji i 141 krevet na dečjoj hirurgiji. Dečja hirurgija dobila je još jednu operacionu salu, odeljenje rehabilitacije i veće ambulantne prostorije.

Pedijatrijska klinika dobila je novo odeljenje za odojčad sa 40 kreveta, novi prostor za biohemijsku, bakteriološku i hematološku laboratoriju, novo odeljenje za hitan prijem pri pedijatrijskoj ambulanti, EKG kabinet i laboratoriju za respiratornu fiziologiju.